Ovo je postupak kojim se stimuliše razvoj ličnosti deteta sa smetnjama u razvoju, a njime se započinje odmah nakon rođenja deteta tj. nakon sto se utvrdi razvojni poremećaj.

Pravljenje pedagoško-psihološkog profila u okviru individualizovanog pristupa obuhvata:

1. Procenu motorike
2. Procenu čula
3. Procenu intelektualnih sposobnosti
4. Procenu saznajnih sposobnosti
5. Procenu komunikativnih sposobnosti (govorno-jezički status, status neverbalne komunikacije)
6. Procenu ponašanja

Ciljevi individualizovanog pristupa

Umanjenje posledica nastalih usled određenih smetnji u razvoju

Razvoj komunikacije: verbalne i neverbalne

Maksimalna integracija u socijalnu sredinu

Rana rehabilitacija treba da pripremi i osnaži dete sa razvojnim smetnjama za što lakšu asimilaciju saznajnih sposobnosti i da ga pripremi za proces edukacije i socijalizacije

Savetovalište za roditelje

Kada se utvrdi određena smetnja u razvoju deteta najranjiviji deo porodice su roditelji. Iz toga je proistekla ideja za otvaranje jednog takvog savetovališta u Školskom centru koje će se baviti porodicom kao sistemom. Roditelji su bitna karika na relaciji sa terapeutom, a sve u cilju što uspešnije rehabilitacije deteta.

Aktivnosti savetovališta se ogledaju kroz:

• Individualne i grupne razgovore sa roditeljima 
• Edukaciju roditelja 
• Uključivanje roditelja u proces rehabilitacije-edukacije
• Podršku i osnaživanje roditelja

Pružanje dodatne pomoći i podrške

Uspeh inkluzivnog obrazovanja u najvećoj meri zavisi od pripremljenosti redovne škole da prihvati dete sa ometenošću u razvoju. Priprema inkluzivne škole podrazumeva sledeće etape: 

• podržavanje inkluzivne prakse 
• izradu sveobuhvatnog razvojnog plana detea,
• uključivanje roditelja,
• razvijanje svesnosti osoblja i učenika o različitosti,
• stručna pomoć u izradi individualno-obrazovnih planova

POSLOVI PSIHOLOGA

Psiholog je, obično, prva osoba sa kojom se roditelj i dete susreću prilikom dolaska  u Školski centar. Ako je prvi razgovor dovoljno otvoren, informativan i podržavajući, on je dobra osnova za kasniju saradnju. 

Međusobno poverenje je proces, a za nas je važno da nam poveruju odmah, da veruju u našu stručnost, sposobnost da stvorimo potrebne uslove da zaštitimo potrebe, ojačamo potencijale i obezbedimo kontinuiran razvoj deteta.   

Posao psihologa je da pomogne roditelju razvojno ometenog deteta da razume probleme svoga deteta , da ih prihvati, prilagodi očekivanja, popravi sliku o sebi i detetu, oslobodi se zabluda i pogrešnih predstava o razvojnim smetnjama i da stalno podržava i podstiče dete.

Posao psihologa u Školskom centru se ne razlikuju mnogo od poslova psihologa u drugim osnovnim i srednjim školama. Najvidljivija je razlika u kanalima komunikacije, sa dominacijom neverbalnog ili znakovnog govora.

Psiholog Školskog centra učestvuje u poslovima planiranja, programiranja, organizovanja, unapređivanja i praćenja rada škole, odnosno obrazovnog procesa. 

Sarađuje sa nastavnicima,  sarađuje sa učenicima i prati i podstiče razvoj učenika, individualnih sposobnosti i sklonosti, intelektualnog, emocionalno-socijalnog i profesionalnog razvoja.

Pruža pomoć učenicima koja imaju teškoća u učenju i radu.

Takođe, pomaže učenicima koji imaju teškoće separacije i adaptacije na novu sredinu u školi i internatu.

Registruje i reaguje prema učenicima koji žive u težim socijalnim prilikama; sarađuju sa roditeljima učenika i drugim institucijama koje imaju uticaja na školu i vaspitno-obrazovni proces.

Sarađuje sa drugim vaspitno-obrazovnim i ustanovama socijalne zaštite, interresornom komisijom, Razvojnim savetovalištem, zdravstvenim ustanovama, udruženjima i institucijama.

kabinet za slušne i govorne vežbe

{webgallery}{/webgallery}

U  kabinetu za slušne i govorne vežbe  se radi program slušnih i govornih vežbi. Cilj  programa je razvijanje  govora i jezika, a to je osnovni zadatak nastave sa učenicima oštećenog sluha.  Program podrazumeva:

• razvijanje auditivne pažnje
• razvijanje govora korišćenjem  preostalih slušnih sposobnosti
• poboljšanje oralne komunikacije  i artikulacije učenika na bazi slušanja 
• poboljšanje slušnog i govornog statusa
• rad na čitanju govora sa usta sagovornika, a u cilju bolje socijalne komunikacije

audiološki kabinet

{webgallery} {/webgallery}

U audiološkom kabinetu se obavlja:

• ispitivanje sluha tonalnom audiometrijom
• ispitivanje sluha u slobodnom polju zvučnim igračkama
• provera ispravnosti slušnog aparata
• provera ispravnosti baterija slušnih aparata i zamena istih
• provera ispravnosti olive i zamena cevčica na slušnim aparatima

logopedski kabinet

{webgallery}{/webgallery}

Cilj logopedskog rada u školi je da se otklone govorno-jezički poremećaji ili teškoće vezane za govorno ponašanje.

Poslovi školskog logopeda:

• Individualni rad sa učenicima:
• dijagnostika i tretman poremećaja verbalne komunikacije (glas, govor, jezik, čitanje, pisanje, sluh)
• Rad sa roditeljima
• individualni razgovori
• savetovanja
• upoznavanje sa postupcima rehabilitacije
• Rad u stručnom timu škole
• saradnja sa pihologom, defektolozima i drugim stručnjacima van škole,
• izrada i realizacija IOP-a
• član Stručnog tima za pomoć i obrazovnu podršku učenicima sa smetnjama, uključenim u redovne škole

kabinet za fonetsku ritmiku i korektivne vežbe

{webgallery}{/webgallery}

Somatopedski tretman podrazumeva:

• Procenu sposobnosti (utvrđivanje somatskog statusa)
• Izradu individualnog plana i programa za svako dete
• Primenu planiranih vežbi i aktivnosti
• Praćenje i opisno iskazivanje razvojnog statusa učenika (uspešnost primene vežbi)

Korektivno preventivne vežbe kod dece sa senzornim, kognitivnim i fizičkim deficitom utiču na pravilan rast i razvoj, povećavaju opštu motoričku sposobnost i funkcionalnost. Podrška detetu se ostvaruje kroz stimulaciju fizičkog i motornog razvoja, prevenciju i korekciju telesnih deformiteta i nepoželjnih obrazaca motoričkog ponašanja i podizanja nivoa opšte motorne sposobnosti.

Cilj rada somatopeda je postizanje optimalnog stepena funkcionisanja, a shodno zahtevima, potrebama i sposobnostima svakog deteta.