Razvoj deteta se odvija u određenim fazama gde postoji pravilnost kada se koja faza javlja.

Segmenti razvoja se prepliću, utiču jedan na drugi, međusobno se uslovljavaju. Svaka razvojna faza ima svoje osobenosti, ali i svako dete ima svojeindividualne karakteristike, tempo i dinamiku razvoja. To znači da je razvojni tok predvidljiv ali je često neujednačen i skokovit i ne dostižu sva deca očekivane razvojne stadijume u isto vreme.

 Razvojna mapa daje okvirne norme razvoja određenih oblasti kod dece, opštu predstavu o tome šta dete u datom momentu može da uradi u odnosu na uzrast i koja bi se ponašanja ili veštine mogle pojaviti sledeće.

 Razvoj deteta se prati kroz pet osnovnih razvojnih oblasti:

-Motorički razvoj (krupna i fina motorika)

-Razvoj govora / komunikacija

-Kognitivni razvoj

-Socio-emocionalni razvoj

-Samostalnost/ briga o sebi

 Ukoliko se jave određena odstupanja od utvrđenih razvojnih normi, potrebno je znati da ona ne moraju značiti kašnjenja u razvoju. Neke veštine i sposobnosti dete usvoji i posle očekivanog perioda, a na to značajan uticaj može da ima sredina u kojoj dete živi. Naravno, ne treba ni ignorisati ponašanja koja duži period odstupaju od razvojnih normi, te je neophodno da se roditelji obrate pedijatru koji prati rani razvoj deteta.

 Važno je znati da razvojna mapa služi samo kao okvirni pokazatelj razvoja, a ne kao merilo za utvrđivanje “normalnosti” razvoja.